pažljivo posmatranje
javni pretres: 17. januar 2014.
u 20 sati @rex beograd
“pažljivo posmatranje” problematizuje poziciju vaninstucionalnih aktera kulture u beogradu, u odnosu na državu i njene organe upravljanja. ispituje pojam nezavisnosti u kontekstu različitih oblika državne kontrole, koje je moguće sagledati kroz analizu ugovora i konkursnih procedura, uz osvrt na implicitne vidove (auto)cenzure i korupcije u savremenoj umetničkoj praksi.
u početnom istraživanju, pošlo se od nekoliko pitanja: kako su formulisani pravni dokumenti koje potpisuju nezavisni umetnici/e i radnici/e u kulturi? šta u njima zapravo piše? šta regulišu? koga od čega čuvaju? kako oni koji sastavljaju ugovore gledaju na rad savremenih umetnika/ca, na njihove ideje, zahteve i potrebe? šta očekuju od njihovog prisustva i delovanja? pristaju li umetnici na takva očekivanja? zašto? predmet “pažljivog posmatranja” je jedan ugovor - potpisan sa beogradskim sekretarijatom za kulturu povodom projekta “pažljivo posmatranje”. u ishodu ugovora je odnos, kupoprodajni više no partnerski. kao i svaki drugi, i ovaj odnos može biti promenjen. možda i treba da bude promenjen tako da više odgovara zahtevima umetničkog delovanja. u petak 17. januara 2013. svi koji su posetili rex, bili su pozvani da o tome odluče. ili, pak, da svoju odluku delegiraju drugima - svako prema svom nahođenju i ukusu.
projekat „pažljivo posmatranje“ pokrenut je u avgustu 2013. u okviru bloga pažljivo posmatranje kada su beogradski nezavisni umetnici/e i radnici/e u kulturi pozvani da ispitaju probleme koji se javljaju u odnosu sa gradskim ocima. pored diskusija na blogu, “pažljivo posmatranje” obuhvata istraživanje, javne konsultacije i pozorišni pretres koji se realizuje uz učešće publike, a fokusiran je na preispitivanje individualne odgovornosti pri formulisanju odluka nužnih za delovanje u javnoj sferi.
autorka: irena ristić
izvođenje: jelena ilić
softver: zoran maravić
muzika: ah. ahilej
dizajn: mihaela drakulović
stručna podrška: marijana cvetković, dalija aćin i anđelka nikolić
produkcija: hop.la! u saradnji sa sekretarijatom za kulturu grada beograda
izveštaj sa pretresa:
u petak 17. januara 2014. u kulturnom centru rex, učesnici javnog pretresa pozvani su da procene nacrt jednog ugovora koji bi mogao biti potpisan sa sekretarijatom za kulturu beograda, kao i da izaberu da li bi ga potpisali ili ne. glasalo je ukupno 49 učesnika, u prisustvu 19 posmatrača. kada pogledamo uzorak u celini 61,22% ljudi bi pristalo da potpiše ugovor koji je predstavljen kao nov, dok 38,78 % ljudi ne bi to učinilo. to je pomalo čudno kada se uzme u obzir kakav je zaista taj ugovor. naime, ugovor koji su učesnici čitali nije bio nov. to je bio stari ugovor koji se već dve godine potpisuje nakon objavljivanja konkursnih rezultata. prikazan je u originalu, bez ikakvih promena u njemu.
da,... lagali smo. poturili smo stari ugovor da bismo videli da li će učesnici primetiti da nešto u njemu nije u redu. na primer: a) da ne postoji nikakav rok kojim se sekretarijat obavezuje da će donaciju isplatiti; b) da se sredstva moraju koristiti namenski ali da nigde nije jasno formulisana namena; c) da se računa na spremnost umetnika/ca i radnika/ca u kulturi da samostalno finansiraju troškove kulturne produkcije koji će se jednom, kasnije/možda refundirati; d) da je regularnost finansijske dokumentacije ključan parametar procene, dok pomena nema o sadržaju projekta niti o njegovim društvenim domašajima; e) da je odnos sveden na kupoprodajni kao da ne postoje drugi oblici saradnje sa nadležnima zaduženim za kulturu,... većina nije imala zamerke. u četiri od ukupno pet grupa, većina je bila saglasna sa potpisivanjem. samo se peta grupa istakla po broju učesnika koji su glasali protiv - jedino u toj grupi bi čak 50% učesnika odbilo da potpiše ponuđeni ugovor! možda s razlogom? prilikom glasanja, iznad dugmića da i ne učesnici su mogli videte brojač koji je pokazivao trenutno stanje: koliko je ljudi glasalo za jednu ili za drugu opciju. međutim, brojači nisu radili kako treba. prosto, nisu pokazivali pravo stanje stvari. u prve četiri grupe brojač je pokazivao da većina ljudi u grupi glasa sa da , dok zapravo još nijedan glas nije zabeležen. na brojaču se moglo vidite 2:0, zatim 3:0, 4:0 i tako dalje. ako su učesnici
dugo razmišljali mogli su videti i situaciju u kojoj da potpuno dominira sa ubedljivih 8:0. u poslednjoj grupi, brojač je pokazivao da vodi opcija ne. najpre je to brojač činio diskretno da bi ne na kraju došlo do ubedljivog vođstva od 0: 8. i zaista je u toj grupi opcija ne dobila najveći broj glasova u odnosu na druge.
grupa a (8:0 za da) saglasno: 7 ; protiv: 3
grupa b (8:0 za da) saglasno:6 ; protiv: 4
grupa c (8:0 za da) saglasno:5 ; protiv: 4
grupa d (8:0 za da) saglasno:7; protiv: 3
grupa e (0:8 za ne) saglasno:5; protiv: 5
∑ saglasno: 30 (61,22 %) ;
∑ protiv: 19 (38,78 %)
možda i nije toliko važno ko je glasao za opciju da ili za opciju ne, već koliko ljudi je glasalo prateći “mišljenje” brojača koji je isticao dominaciju većinu. kako kažu podaci, 61,22% ljudi je glasalo u skladu sa mišljenjem većine, dok je 38,78 % izabralo manjinsku poziciju.
važno je da znamo. a svi znamo šta nastaje iz konformizma… ne?