proces_k
faktor očekivane evaluacije i latentne dimenzije estetskog doživljaja
u produktu scenskih umetnika
i. ristić (hop.la!)
eip XVI, 2010, filozofski fakultet, beograd
da li očekivanje stručne evaluacije u kreativnom procesu glumaca utiče na
procene latentnih estetskih dimenzija i umetničku vrednost kreativnog ishoda?
dosadašnja istraživanja pokazala su da evaluativna kontrola od strane eksperata može
imati negativan uticaj na intrinzičku motivaciju a tako i na kreativan ishod, bez obzira na profil ili uzrast ispitanika. istovremeno, očekivanje evaluacije rezultira porastom osećanja anksioznosti. ispitanici koji rade u uslovima očekivane evaluacije izveštavaju da im je koncentracija loša a pažnja rasuta. oni koji su najzabrinutiji oko evaluacije, pokazuju
najniži stepen kreativnosti a njihovi radovi se procenjuju kao najslabiji (amabile, 1996). potvrđen je i efekat interakcije između evaluacije i veštine subjekata. manje vešti
ispitanici postaju kreativniji kada očekuju evaluaciju dok talentovaniji i veštiji pokazuju
viši stepen kreativnosti u uslovima koji su oslobođeni evaluacije (hill, amabile, cool & vitny,1994; polack, 1992). ostaje otvoreno da li evaluacija na sličan način ugrožava i kreativni proces umetnika, a posebno scenskih umetnika koji se svakodnevno izloženi procenama publike i/ili svojih kolega. da li se kreativni produkt scenskih
umetnika razlikuje kada ga pripremaju ’samo za sebe’ i kada znaju
da će
njihov rad biti podvrgnut stručnoj evaluaciji?
u istraživanju je učestvovalo dva mlada glumca koji su tokom eksperimentalne
sesije pripremali dve dramske vinjete. tokom istraživanja uslovi su varirali na dimenziji očekivana evaluacija-odsustvo evaluacije. pre rada na prvoj vinjeti, glumci su bili
instruirani da slobodno izaberu replike, situaciju, žanr i sadržaj, i da pripreme vinjetu
‘po svom ukusu’, bez obaveze da vinjeta bude prikazana procenjivačima. pre rada na
drugoj vinjeti, glumci su instruirani da slobodno biraju sadržaj i način rada ali uz napomenu da će vinjetu gledati stručna publika (reditelji, glumci i kritičari). trajanje pripreme za svaku vinjetu bilo je sat vremena nakon čega je sledilo izvođenje i snimanje. prigodni uzorak procenjivača (n=19) posmatrao je snimke vinjeta a zatim je usledio postupak procene pomoću instrumenta sds 16 (marković i radonjić, 2005) koji se sastoji od niza
bipolarnih sedmostepenih skala, predvidjenih za merenje četiri latentne dimenzije
estetskog doživljaja: regularnosti, hedoničkog tona, smirenosti i pobudjenosti. radi proširenja rezultata, uvedene su skale koje su merile dimenzije kompleksnosti,
kreativnosti, inovativnosti i umetničke vrednosti, a u obradi podataka je
primenjena analiza varijanse.
nije utvrđena statistički značajna
razlika izmedju procena dve vinjete, ni kada je reč o latentnim dimenzijama
estetskog doživljaja ni kada je reč o dodatnim skalama. nalaz ne prati
dosadašnje
rezultate koji su dobijeni u domenu vizuelnih medija sa ispitanicima koji po vokaciji nisu profesionalni umetnici, niti imaju umetničko iskustvo ili obrazovanje. faktor očekivane evaluacije ne ugrožava kreativni proces scenskih umetnika, niti utiče na strukturu
procena latentnih dimenzija estetskog doživljaja. izgleda da profesionalni
scenski umetnici, naviknuti na eksponiranje, radu pristupaju na sličan
način čak i u uslovima kada ga rade ’samo za sebe’.
ključne reči: scenski umetnici, kreativni proces, evaluacija, procene estetskih dimenzija