proces_k
umetnička kontrola u kreativnom procesu scenskih umetnika
i. ristić (hop.la!)
eip XVI, 2010, filozofski fakultet, beograd
do koje mere je kreativni produkt scenskih umetnika uslovljen stepenom umetničke
kontrole u periodu pripreme? da li različit stepen umetničke kontrole u kreativnom
procesu utiče na procene latentnih estetskih dimenzija i umetničku vrednost dela?
dosadašnja istraživanja u domenu scenske umetnosti ukazuju na mogućnost da kreativna situacija pod rigidnim restrikcijama otkriva svoje semantičke granice srazmerno stepenu umetničke kontrole, kao i da model rediteljskog vodjstva može značajno uticati na procene različitih dimenzija estetskog doživljaja (ristić, 2009b). kada rade u liberalnim uslovima, scenski umetnici kreiraju scene koje se procenjuju značajno više na skalama pobudjenosti, kompleksnosti, kreativnosti i umetničke vrednosti, u poredjenju sa scenama izvedenim iz restriktivnih uslova. medjutim, interakcija izmedju reditelja i glumaca može biti vrlo složena
i specifična, a grupna dinamika može uslovljavati kreativni proces više od stepena umetničke kontrole, posebno kada se istraživanje organizuje u dužem vremenskom
periodu. zato je istraživanje ponovljeno ali ovog puta bez učešća reditelja i u vrlo ograničenom vremenskom okviru. fokusirali smo se na kreativni proces glumaca i
pokušali da ispitamo
da li prednost zaista imaju principi umetničke slobode
u razvoju
sadržinskih i formalnih aspekata nove estetske forme.
u istraživanju je učestvovalo dva mlada glumca, koji su ujednačeni po stepenu
obrazovanja, iskustva i umetničke veštine. tokom istraživanja, glumci su pripremali
dve vinjete, a uslovi su varirali po dimenziji restriktivnosti-oslobođenosti situacije stvaranja. stepen restrikcije je kontrolisan preko početnih instrukcija. restriktivni
uslovi
pretpostavaljali su niz ograničenja vezanih za sadržaj i broj replika, trajanje,
dramsku situaciju, elemente fabule i žanrovsko usmerenje. liberalni uslovi su
pretpostavaljali veći izbor replika, uz slobodu da glumci izaberu sadržaj i formu
kakvu žele. nakon početne instrukcije, glumci su imali po sat vremena da svaku
vinjetu pripreme, a zatim su vinjete snimljene. za procenjivanje izabran je uzorak
od 19 subjekata oba pola, uzrasta 20 do 43 godine. korišćen je instrument sds16
(marković i radonjić, 2005) koji se sastoji od niza bipolarnih sedmostepenih skala, predvidjenih za merenje četiri latentne dimenzije estetskog doživljaja: regularnosti, hedoničkog tona, smirenosti i pobudjenosti. kao dodatak, uvedene su skale koje su
merile dimenzije kompleksnosti, kreativnosti, inovativnosti i umetničke vrednosti.
u obradi podataka korišćena je analiza varijanse.
rezultati iznenadjuju.
procene umetničkog rada izvedenog u restriktivnim uslovima otkrivaju značajno
viši stepen pobudjenosti {f(1,18)=7.71; p <.05}, hedoničkog tona
{f(1,18)=8.43; p <.01}, inovativnosti {f(1,18)=5.82; p <.05},
kompleksnosti {f(1,18)=13.60; p <.01}. kreativnosti {f(1,18)=6.90; p <.05}
i umetničke vrednosti {f(1,18)=5.16; p <.05}, u poredjenju sa vinjetama koje su
radjene u liberalnim uslovima. razlika postaje još upečatljivija kada se uzme u
obzir
da je redosled rada restriktivne uslove pretpostavljao liberalnim. izgleda
da je scenskim umetnicima, posebno u početnim fazama rada, veoma važno usmerenje
i precizna direkcija. tada njihovi kreativni potencijali dolaze do izražaja, daleko više nego kada im je na raspolaganju širok izbor mogućnosti. iako su ranija istraživanja pokazala
da spontanost predstavlja jedan od najvažnijih uslova za umetničku kreaciju (nemiro 1997, ristić 2009a ), njena uloga je možda presudna u kasnijim fazama kreativnog procesa, dok potreba za direktivnošću dominira u početnoj fazi rada. uz to, pretpostavljamo da je
potreba za direktivnošću na početku rada, specifična za kreativni proces scenskih
umetnika, u velikoj meri različit od rada u drugim umetničkim disciplinama.
ključne reči: kreativni proces, scenski umetnici, kontrola, latentne estetske dimenzije